Nešto o drenu

Kao biljka spontane flore dren predstavlja genetski potencijal od ogromne važnosti za selekcione ciljeve i oplemenjivanje gajenih biljaka. Sakupljanje, čuvanje i proučavanje njegove genetske varijabilnosti, kao i uvođenje u kulturu, znatno bi obogatio postojeći genofond voćaka. Vrednovan je od čoveka još od antičkih vremena, kako zbog plodova koji su se koristili u konvencionalnoj ishrani, tako i zbog izuzetno tvrdog drveta.Dren raste kao žbun ili nisko drvo visine do 5 metara, dostiže prečnik od 0,5 m i starost preko jednog veka. Uspeva na staništima koja su dovoljno topla i suva, a nisu izložena kasnim mrazevima zbog ranog cvetanja.Cvetovi se ponekad pojavljuju u decembru, mada u našim ekološkim uslovima obično cveta u februaru ili martu. Plodovi u fiziološkoj zrelosti imaju kiseo mezokarp a u fazi tehnološke zrelosti omekšaju i postaju tamno crveni, poprime slatko-kiseo ukus pa se tako neprerađeni mogu konzumirati. Sadrže oko 10% šećera, 2-3,5% organskih kiselina, nešto pektina, tanina i 50-90 mg vitamina C. Plodovi se prerađuju u pekmez, marmeladu, slatko, kompot, sok. Ponekad se drenjine koriste za dobijanje rakije, a u Italiji i Francuskoj spravlja se vino. U Italiji se konzumiraju slično maslinama. Kod nas se još nedovoljno koristi.Prirodne populacije su polazna osnova za selekciju drena na osnovu krupnoće plodova i obilnosti plodonošenja.Analiza plodova na patogene i štetočine ukazala je da su plodovi potpuno zdravstveno bezbedna hrana iz razloga što predhodno nisu tretirani bilo kojim sredstvom za zaštitu.

Opore (tanini) i poliuronske (pektini) materije povoljno deluju na sluznicu creva, zbog čega se sok, pekmez, čaj i drugi proizvodi spravljeni od zrelih drenjina daju kao za lečenje proliva i drugih oboljenja organa za varenje. Sličnog je dejstva i kora drena. Slatko, kompot, džem i pogotovo sok od zrelih drenjina su jedna od najprijatnijih poslastica a istovremeno su i lek koji svako rado uzima . 
Ponudu vezanu za sadnice drena možete pogledati na ovom sajtu